05.07.2006., srijeda
jeste li znali...
 ...da u subotu rano ujutro putujen za Indiju? E pa niste... Da da... iden... Iden točno na deset dana čisto radi poslovnog i privatnog, više poslovnog al uvik se nađe vrimena i za ostalo... ;) A da Van buden iskrena nisan ni ja znala da ću ić. Al neka... iden i drago mi je... A onda se vratin, napišen outpute i pičin za split. Lipoooooooo li jeeee lipo li jeeeeeee, na .... I tako... ipak sljedećih dana me nema...niti ću moć čitat blogove al nadan se da kad se vratin da ču van imat o čemu pisat ;) jeste li znali ... - da većina žena unatoć njihovoj većoj inteligenciji od muške populacije ipak sidi doma i brine se za obitelj - da kako oni to zovu "sex time" traje od 11 sati do 4 ure ujutro - da se indijci koji su u braku seksaju skoro pa svaki dan - da in žene kad su u društvu ne side na stolicama već na podu pored svojih muževa - da žene kad na ulici prilaze muškarcu , zaobilaze ga na široko ( mada i morale otić s druge strane zgrade) - da rijetko koji muškarac ili žena , ukoliko ih smrt rastavi, nađe novog partnera/icu I joooš mnogoooo mnogoo toga.... :) I tako...stojte mi dobro, pazite se, pišite postove da iman o čemu pisat kad se vratin... |
04.07.2006., utorak
mali je pravi.... ;)
 ...mislin... stvarno me nije bilo dugo.... Imala san puno posla, da završin šta san započela i da napokon sljedeći tjedan oden doma malo u split vidit svoje i onda obić otoke u društvu prijatelja... Odmor u tisini... riba na žaru... domaće vino u čaši... I miris mora... Jao... Nego... dobro je bila ona novinarka prije par tjedana rekla... ima se šta i gledat na ton travnjaku... A ja ću samo dobacit, da Boga mi i ima... Kad bolje razmislin... Muškarci gledaju nogomet zbog nogometa a mi žene gledamo i zbog nogometa a i zbog tih lipotana... Pa se sad tu postavlja pitanje - na koje želin da mi komentirate? KO JE ZA VRIME OVOG SVITSKOG PRVENSTVA BOLJE PROŠA? a) reprezentacija hrvatske b) navijači ( muški ) c) ŽENE Točan odgovor pošaljite na KOMENTAR na mom blogu... ;) Stojte mi dobro, uživajte i pazite mi se... Iden dalje radit, pa kad uvatin vrimena, napišen koji poduži post o zbivanjima zadnjih dana... |
30.06.2006., petak
jao,jaoooooooooooooooo ...
|
...šta ovo nama triba... Ležin sinoć u krevetu, umorna od posla i obaveza, vrtin kanale u nadi da ću nać nešto interesantno dok čekan sajnfilda koji mi jos od onda jedini namami pozitivan osmjeh na lice, kad naletin na ništa drugo nego na MODNI OSCAR HRVATSKE... ajme,ajme... Zaustavin se na ton programu u nadi da ću vidit kojeg zgodnog momćića ili koju dobro obučenu šinjorinu... Kad... Majko moja, tuga i žalost ove države... Promislin, možda bi to sve lipše izgledalo da je bia samo radijski prijenos a ne ovo... Prvo san se počela smijat radi same organizacije a onda mi je došlo da plačen kako li su to samo organizirali... kako se to sve odvija... kako... Ma jao , jao... Prije svega, mislin, uz dužno poštovanje Oliveru Mlakaru, koji me je od malih nogu uvodia u kviskoteku i ostale kvizove i emisije, da mu misto na tv-u više nije... Čovik je dobro u godinama i bilo bi bolje da drži dobro jutro hrvatska a ne ovaku da je tako nazoven, vrstu spektakla. Pozornost su mi privukle dvije lutke sa moje desne strane ekrana, onako zlatne poput tih modnih škara (oscara) koji se sinoć i dilia... Promislin, kako originalne lutkce ;) kao ono.. puf, pa to su dvi cure, namrgođene koje iz scene u scenu minjaju misto, jedna sidi, druga stoji, druga sidi, prva stoji... O moj Bože, promislin, samo da su cure , obučene u zlatne kostime, dobro plačene, jadnice... Stoje tu otkad je event i počea, biće da su žedne, možda i gladne?! I onda obratin pozornost na dodjelu nagrada... Nagrada za najbolje odjevenu glumicu, glumca, tv voditelja itd... itd... Par ću toga i izdvojit, onoga šta me najviše najsmijalo... Za najbolje odjevenu glumicu - Jelena Veljača ... Krene ona put pozornice da preuzme svoje škarice... a za njon i ostale dvi nominirane.. Ajde , sad je bia red da održi govor... Uz zahvalu ovome i onome, podsjeća Veljača da se ne zaboravi na bolnicu sa malin i neadekvatnim prostorijama, zbog kojih su valjda svi tu večeras... Nakon nje ova druga održi govor kako triba pomoć itd... I onda jadna Lanica iz jubavi u zaleđu pokuša nešto reć, kad ono... svi bacili pljesak, ona ostane posrana i bez riči i počnu reklame... Ajme meni... Moran i onu baby dol ili kako li se već zove, spomenut... Ona je izašla u namjeri da dodijeli nekon nagradu... Haljinica koju je nosila, mislin, svih boja, vesela i trendi ;), al čitaj sad ovo.... od svih tih, valjda perlica ili nečeg sličnog, skužin joj na prednjoj strani da je to nisu vesele izmišane boje već slika GOSPE?! uhhhhh.... A sad čujte ove izjave... Nakon primanja nagrade za najboljeg tv voditelja.... " Želio bi se zahvaliti ovome i onome, te rtl-u za nebrojeni broj kravata (smijeh i zbunjenost) i naravno mojoj supruzi koja uvik ima zadnju rić kod mog oblačenja " .... ohhh Tony Cetinski - uz svoju pismu u kojoj , pivajući je , triba se naprezat ko operni pivač di bi je uspia otpivat, on laganini šeta na pozornici, držeći mikrofon u ruci, otvarajući usta, dok se neki lik iza pozornice brine da playback se dobro odradi... i za kraj sidne na veliki oscar koji je staja sa moje live strane ekrana... i majicon koju je ima ispod sakoa , obriše si cipeli.... A posli isti primi nagradu za nešto... o moj Bože... I za kraj da spomenim još tri stvari... Najave mlakar i ova njegova modnu reviju tih i tih... uz to da pozornost obratimo na sunčane naočale... izlaze manekeni i manekenke, paradiraju po pisti... A nigdi tih naočala ???? ops... Oni uzvanici u prvin i zadnjin redovima, poznate face na hrvatskoj estradi/pisti... Mislin stvarno... Primaju se nagrade, održavaju se revije, drže se govori... a kamere snimaju goste... od kojih svaki drugi priča na mobitel, ostali melju i melju... Ma nisu oni zaslužili da side tu, al glavno da jesu!!! Užaš... kultura in je na nivou... A da ne govorin da su organizatori doveli pola eurosonga da in piva... i one sa pismom "we are the champions of eurovision, we are, we are"... ahh... I kad su slova iz donjeg dijela ekrana napokon počela ić prema gore, oglasio se kraj, za moju sreču i njihovu sramotu... ugledah one dvije "lutkice" sa desne strane sa smješkon od uha do uha... Falia je samo oblačić poviše glava " Napokon je gotovo, možemo doma!" Hvala Jerriju na SAJNFILDU ;) |
29.06.2006., četvrtak
ma nije me briga...
 ...u ranin jutranjin satima skidan majicu sa sušila kad ćutin ja neki miris... uuu... kako me je samo namamia da majicu nisan stigla niti opeglet ( a i mislin se , šta ću peglat, kad ionako u toj mojoj firmi, od muške sekte niko ni ne primjećuje da da je majica neispeglana, svi gledaju poprsje), nego san je lipo navukla, uzela radnu torbicu i spustila se u obližnju pekaru namamljena onin mirison od maloprije... Dođen doli... kad ono red kojen nema kraja... i kao pristojna, a i do posla jos 45 minuta, stanen u red i od dosade poćnen promatrat ljude... da se razumimo na samon početku, lipi moji, niman van ja nikakvih predrasuda oko oblačenja a niti oko izgleda... al šta san ja to skrivila Bogu da se nađen u takvon redu, i to još red za pekaru u sedan uri ujutro... ... Isprid mene stoji onako, markatan muškarac, srednjih godina, lipo uređen, ošišan, miriše toliko da se onaj prvobitni miris koji me i privuka tu, u potpunosti nesta... priča na mobitel... Čujen neki krištavi ženski glasić koji dopire iz slušalice , pa se odma sitih sajnfilda i njegove divojke... al ni to sad nije bitno... reće taj "ajde dođi" i stisne oni zeleni botunčić na mobitelu... Nije ni prošlo pet minuta, red se pomaka nekih pola metra, još ni približno vratima, kad stiže , sad zamislite to točno onako kako bi ću van i napisat... Pa to je STRAVAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAA Dolazi ona zanosno, plave kose do ispod ramena... E sad dolazi bit svega... Cura ima nekih 25-30 godina... Obućena... u one roze štikle , pretpostavljan iz pitarela, tamo san ih vidila, one, one KRIČAVE ROZE, sa takon ( potpeticon ) dužin od kemijske koju san držala u ruci, a da ne govorin da joj ni nogice nisu bile nesto deblje od te moje, vec davno istrosene kemijske. Bacin pogled na ono šta se naziva minica, jeli... Ovaj... e tu su sve moje lipe želje o toj "djevojčici" pale u vodu... Pa *ebote, to nema nigdi... Zamislite ručnik za ruke... Dodajte mu patent i dobili ste njenu minicu... Al boja je naravno bitna... BILA ( BIJELA ) MINICA... Oh moj Bože, promislin u sebi razmišljajući dal da krenen dalje put gore il da prvo dođen na red, pojeden nešto pa iden dalje... Uh... krenen dalje ipak, red je još uvik dug i zaustavin se na poprsju ( sran me bilo ), dvi male breskvice pokrivene nekon zelenon majićicon, mislin meni nebi bila dovojna da pokrijen i jednu svoju al šta je tu je, naravno na špaline ( naramenice ) i kričavo rozon torbicon, koju vajda dobiješ u paketu kad kupiš one štikle, oli ću van ja to znat, ja san sportska divojka ;) ... ...da usput ne izostavin tri tone ( kile je malo ) pudera na licu i za ne falit, CRNA ŠMINKA NA USTIMA... Ostajen bez teksta, uziman od šoka dva kiflića umisto jedan uobičajni i krećen glavon bez obzira di su noge tile... al sritno došla na posal... Pa sidnen u ured i ispričan to onoj muškoj sekti... Kad uzdaci vamo, uzdaci tamo... ko da san angelinu jolie vidila a ne TO ;) ... pa se mislin... pa *ebote di je ovi svit doša... NI OVI MUŠKARCI NISU ŠTA SU NEKAD BILI! p.s. Pretpostavljan da znate da je šinjorina došla do onoga markantnog muškarca, koji za mene više nije ni mirisao ni smrdia... jednostavno nije ni postoja... ;) |
28.06.2006., srijeda
Ko je reka da je gotovo...
|
... nema te osobe koja bi mogla zaustaviti moje pisanje... moje komentiranje vama... nema osobe koja bi mogla da me zaustavi.... Vračan se u punon ruhu, spremna da podijelin sa vama ono šta san tila prije... i uspjet ću u tome... a ovaj put paziti ko mi "čuva leđa"... nema tog momenta da me opet uvate... Za početak Van želin dobrodošlicu na moj novi blogić... nadan se da ćete uživat onoliko koliko i ja... Da ćemo se čitat, a moža i srest puten, nikad ne recimo nikad :) To je to... Eto vidite da san rekla da ću se brzo vratit.... JUHU |
